Ovogodišnja jubilarna Konferencija mreže EPALE okupila je mnogobrojne eksperte u oblasti obrazovanja odraslih iz čitave Evrope i najaktivnije članove, na događaj koji je održan od 22-23.10.2025. u centru Brisela.
Naziv Konferencije je bio „Prolazi na putu obrazovanja odraslih“, što je uvodilo u diskusiju o tome kakav je doprinos EPALE mreže obrazovanju odraslih širom Evrope. Prvi radni dan je podeljen u dve celine , tako da je uvodni deo bio namenjen pregledu razvoja platforme, uz osvrt na značajne faze. Moderatorka je uspešno vodila događaj i panel diskusije, u kojima su učesnici predvidjali razvoj tržišta rada i potrebne veštine sadašnjih i budućih zaposlenih.
Predstavljeno je statistički koji sadržaji su bili najaktuelniji, koje zemlje imaju najveći broj korisnika kao i da je najzastupljeniji jezik objava engleski.
U drugom delu su učesnici pozvani da se priključe radionicama, koje su ranije izabrali, uz podršku moderatora. Tri ključne oblasti učenja odraslih su pretočene u radionice, na kojima se diskutovalo o mogućnostima unapredjenja navedenih oblasti.
Prva radionica je nosila naziv „Bazične veštine, osnov celoživotnog učenja“, što je ukazivalo na to koje su veštine neophodne odraslima da bi se uspešno nosili sa izazovima u svetu rada. Rezultati radionice su ukazivali na to da su najvažnije veštine rešavanja problema, jezičke veštine, empatija i fleksibilnost, a sve u cilju podržavanja procesa učenja odraslih.
Druga radionica, u kojoj sam učestvovala, bila je vezana za „Razvoj veština budućnosti – priprema za mogučnosti sutrašnjice“ za tridesetak učesnika, koju je moderirao Andre Lapenja. Postavio je tri ključna pitanja a to su bila:
- Koji su izazovi za edukatore odraslih?
- Koje su barijere odraslim učenicima?
- Kako institucije treba da podrže učenje odraslih?
O navedenim temama se diskutovalo u manjim grupama a zatim smo predstavili svoje ideje, koje su u plenumu navodili predstavnici svake grupe na panel diskusiji.
Treća radionica je bila posvećena razvoju veštačke inteligencije i trasformaciji okruženja za učenje, uz otvaranje etičkih dilema. Navedeno je da nedostaje kritičko promišljanje o korišćenju veštačke inteligencije u svrhu učenja. Osim toga, diskutabilno je ko promoviše sve veći procenat učešća u radu veštačke inteligencije i pitanje kako će uticati na buduće zapošljavanje odraslih. Ono što ne može biti zamenjeno veštačkom inteligencijom je sigurno kreativnost i prilagodljivost, uz visoku motivaciju za usvajanjem novih znanja.
Sumirajući navedeno, možemo zaključiti da je za podršku učenju odraslih neophodno razviti veštine kao što je fleksibilnost na promene, emotivna rezilijentnost i naročito inkluzivan način razmišljanja. Time će odrasli polaznici obuka usvojiti koncept celoživotnog učenja, kao osnov učenja odraslih.
Tokom drugog dana, učesnici panel diskusije su istakli značaj mikro kredencijala, kao budućih dokaza poslodavcima o veštinama koje zaposleni treba da poseduje. U tom smislu je napravljena paralela sa sadašnjim stanjem u obrazovanju kadrova, gde je za sticanje kompetencija eksperta potrebno oko 10.000 sati rada. Uzimajući u obzir dinamično tržište rada, neophodno je stvoriti stručnjake za usko specijalizovane delatnosti, u mnogo kraćem roku i za manji broj sati angažovanja. Jedan od načina prevazilaženja distance izmedju zahteva tržišta rada i obrazovnog sistema će biti uvođenje novih oblika neformalnog obrazovanja, uz priznavanje stečenih kompetencija. To će se realizovati kroz kombinaciju onlajn i personalnog učenja, mikro kredencijala i modularnih programa. Time će se odraslima omogućiti učenje u sopstvenom tempu i prema individualnim potrebama.
Na kraju, osim edukativnog dela Konferencije, imala sam divno neformalno druženje sa koleginicama iz regiona i šire. Povezali smo se u grupe na društvenim mrežama i nadam se da možemo ostvariti saradnju u budućnosti kroz različite projekte u oblasti obrazovanja odraslih.
