Početkom februara je održana obuka od strane eksperta Tibora Borsa, na temu Razumevanje NEET mladih u kontekstu Garancije za mlade.
Obzirom da je Srbija usvojila Plan sprovodjenja Garancije za mlade, kao strateškog dokumenta, uvodi se postepeno edukacija različitih organizacija civilnog društva radi pripreme za realizaciju Plana.
Jedan od ključnih izazova sa kojim se susrećemo je povećanje broja nezaposlenih, posebno mladih, žena i osetljivih grupa. Da bi se mladima olakšala tranzicija iz škole u svet rada, došlo se do uspostavljanja okvira za uvođenje Garancije za mlade, kao strukturne reforme.
Ova reforma obuhvata prilagođavanje svih elemenata na tržištu rada, a posebno reforma obrazovnog sistema će biti sprovedena kroz uključivanje i NGO, kako bi se uvelo priznavanje stečenih veština potrebnih na tržištu rada.
Naime, postoji velika neusklađenost između ponude i potražnje za radnom snagom, primarno zbog rigidnog obrazovnog sistema. U tom smislu se uvodi reforma obrazovnog sistema, u delu podsticanja mladih da kroz neformalne oblike edukacije pripreme i ponude poslodavcima relevantna znanja i veštine koje se traže.
U svetlu svega navedenog, posebna kategorija kojom se bavimo su NEET mladi, što znači da nisu zaposleni, niti su na obukama i treningu. Dosezanje ove specifične kategorije je posebni izazov zato što su iz različitih razloga u statusu nezaposlenih. Strategije dosezanja variraju od gradskih do ruralnih sredina, zavisno od toga šta je uzrok nezaposlenosti mlade osobe.
Tokom obuke, imali smo prezentacije različitih situacija nakon kojih sledi diskusija. Tu smo ustanovili da ukoliko je problem mladoj osobi nedostatak prevoza jer dolazi iz ruralnih područja, treba obezbediti podršku. Refleksija u manjim grupama se odvijala nakon svake parcijalne teme kojom smo obradili izazove sa kojima se suočavamo u radu sa ovom grupom.
Strategije dosezanja i angažovanja su bile vrlo zanimljive a u kraćim diskusijama su se čula različita mišljenja. Izdvojila bih kao interesantno praksu koja se sprovodi u Novom Pazaru.
Tamo je uobičajeno da se dosezanje mladih obavlja u kafićima gde se mladi okupljaju. Posebna oblast je bila Intervizija : Učenje kroz studije slučaja, kada smo navodili primere osoba koje su sprečene zbog porodičnih obaveza da se zaposle ili nisu dovoljno kvalifikovani za posao koji žele da rade. Prezentacija slučaja u manjim grupama, diskusija i razmena iskustava je bila posebno dragocena jer su članovi grupe dolazili iz različitih sektora.
Tematski input, samoprocena kapaciteta je sprovedena na kraju, kao diskusija među celom grupom.
Opšti zaključak koji smo izveli se odnosi na to da će dosezanje ove grupe biti poseban izazov sa kojim se suočavamo, te da treba primeniti strategije dosezanja, uz podršku koju će pružati Plan garancije za mlade.
