Финансијска писменост, кључна компетенција савременог доба

Регионална сарадња са колегиницама ЕПАЛЕ тима и Андрагошког центра Словеније, кроз размену искустава у области финансијске писмености одраслих је реализована од 4. – 5. марта 2026 године у Љубљани.

Посета колегиницама у Љубљани у оквиру регионалне сарадње је била изузетна прилика да, као члан националног ЕПАЛЕ тима из Србије, упознам примере добре праксе у образовању одраслих.

Финансијска писменост, као централна тема нашег сусрета,  уједно је поље образовања које све више добија на значају. Обзиром на то да као економиста, имам дугогодишње искуство у едукацији за рад у виртуелним компанијама, сматрам да ће потребе одраслих за рационалним управљањем финансијама бити још веће. Развој финансијске писмености омогућава доношење промишљених финансијских одлука, које воде добробити поједнинаца и њихових породица. У савременом свету, где смо окружени дигиталним маркетингом и различитим триковима за повећање „потрошачке глади“, тешко је одолети искушењу прекомерног трошења.

У том смислу, врло је важно финансијско знање, које води здравом односу према потрошњи и стварању финансијске отпорности на промене.

У Словенији, колегинице из Андрагошког центра су нам представиле програм, који је осмишљен за различите циљне групе и спроводе га стручњаци из ове области. Најважније што су истакли је независност едукације од интереса финансијских институција и оспособљавање појединаца да сагледавају финансијску ситуацију, без саветовања и наметања решења.

Финансијске компетенције подразумевају поседовање финансијских знања, вештина и понашања што ће довести до финансијског просперитета, односно планирања буџета који укључује штедњу и инвестиције.

Промишљеност и финансијска одговорност доводи до избегавања финансијских ризика, уз активно учешће у доношењу финансијских одлука. То значи да финансијски писмена особа планира будућност, избегава задуживање, разуме потребу за сталним јачањем финансијске стабилности и отпорности на дешавања.

Присуствовали смо једној обуци одраслих у организацији Цене Штупар , где је тема била електронско банкарство кроз призму предности и ризика које доноси. Полазници различитих животних доба су врло активно учествовали у раду, постављали питања и наводили примере из искуства о томе какаве се опасности појављују приликом онлајн плаћања. Дотакли смо се и теме камата, те сам изнела податак да су се у нашој земљи камате на дозвољени минус, као најскупљи вид кредитирања, кретале и до 40% у појединим банкама. Заједнички закључак је био да се одлуке о задуживању морају доносити врло рационално и информисано.

Током другог дана посете, када смо имали прилику да упознамо рад Банке Словеније, стекли смо увид у историјски настанак новца и банака. Упознали смо се са пословањем њихове банке и дискутовали о југоносталгичним временима, када је банкарски систем био знатно једноставнији.

Паралелна анализа изложбене поставке између Народне Банке Србије и Банке Словеније може бити приказана кроз сличности и разлике, а то су:

  • Обе банке слично приказују развој новца и банкарског система
  • Сличност је и у интерактивном приступу мерењу тежине златне полуге
  • Разлика је у приказивању фалсификованих новчаница различитих валута ( у Словенији је то само на примеру евра, док је у Србији детаљније приказано фалсификовање евра, долара, динара…)
  • Разлика је и у приказивању финансијског пословања на конкретном примеру за посетиоце:  У Словенији имамо симулацију доношења финансијских одлука коришћењем ВР наочара, док је код нас дата могућност израде новчанице са ликом посетиоца банке

На крају ове посете остаје успостављена сарадња између тимова две земље, која ће бити настављена у наредном периоду као размена примера добре праксе.

Домаћини су били изузетно гостољубиви, посета је протекла у дивној атмосфери дружења и изражавам велику захвалност за прилику да учествујем у Регионалној размени између тимова, као члан ЕПАЛЕ заједнице.