На позив организације ГИЗ, као омладинска радница, учествовала сам на Регионалној конференцији у Београду, која је окупила бројне учеснике пројеката из Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и Србије.
Главна тема конференције је била сагледавање резултата, остварених сарадњом на пројектима који су подржани од стране Немачке развојне сарадње, реализованих у партнерству са Министарствима и невладиним организацијама наведених земаља.
Конференцију је отворила амбасодарка Савезне Републике Немачке у Србији Њ. Е. Анке Конрад а затим је уводно излагање имао представник ЕУ делегације у Србији Рихард Маша, где је истакао важност успешне сарадње свих земаља на пољу социоекономског интегрисања осетљивих група.
Учесници панел дискусија су поделили своје увиде о улогама које су имали у пројектима, као и постигнуте ефекте у контексту унапређења социоекономског укључивања у оквиру ЕУ интеграција.
Испред Министарства туризма и омладине, помоћница министра, Ивана Антонијевић је говорила о подршци која је пружена мрежи Канцеларија за младе на територији Србије, као и о пројекту Гаранција за младе.
Овај пројекат ће значајно унапредити запошљивост младих, кроз подршку у пружању обука које захтева тржиште рада. Такође је поменута категорија НЕЕТ младих ( који нису запослени, нити су на обукама/тренинзима) до којих је тешко досегнути јер су „невидљиви“ у систему.
У том контексту је развијен и Приручник за досезање ове циљне групе младих, као значајног потенцијалног ресурса који може ући у свет рада, уз одговорајућу подршку на каријерном путу.
Планира се да пуни потенцијал примене Гаранције за младе започне у 2027. години, уз укључивање цивилног сектора, веома флексибилног за спровођење овог пројекта.
Остали учесници панел дискусије су изнели своја запажања о променама које настају на динамичном тржишту рада и недостатку радне снаге, као и захтеву да се унапреди подршка осетљивим групама као што су млади у ризику, жене у руралним подручјима и самохране мајке, особе са посебним потребама, затим старије особе које су тешко запошљиве.
У другој сесији, посвећеној јачању локалних механизама и партнерстава за социоекономско укључивање, посебан утисак је оставило излагање Февзије Мурића, представника локалне самоуправе из Новог Пазара. У том граду је спроведена инклузија на делу, кроз пружање психосоцијалне подршке за младе у ризику и дате нове пословне прилике за жене.
Подршка младима обухвата групно саветовање и радионице, усмерене на превенцију рецидивизма, како би се прекинуо циклус негативног понашања. Економско оснаживање жена представља практичну обуку на радном месту код послодавца и каријерно саветовање. Пренео нам је утиске корисника ових услуга, који су веома задовољни могућностима да уче о социјалним вештинама или оснаживању да започну сопствени посао.
Представнице ГИЗ-а су кратким презентацијама представиле у оквиру сесије 3, које су промене настале као резултат мера социо-економског укључивања рањивих група током 25 година сарадње између Немачке и Србије. Ивана Симоновић је приказала ефекте и сам процес сарадње у презентацији, уз детаљно објашњење свих корака у наведеном периоду.
Биљана Дијанисијева је говорила о алатима за праведне и социјално одговорне локалне самоуправе, који су тестирани у региону.
Завршну реч првог дана конференције је дала Марија Радовановић Никланович, која је сумирала утиске са сесија и са великим ентузијазмом истакла заједништво које је изграђено реализацијом ових пројекта и димензију људскости коју носи сарадња свих учесника пројеката.
Други дан конференције је започео сумирањем утисака првог дана, па сам искористила прилику да се захвалим свим сарадницима организације ГИЗ, за пружену подршку у омладинском раду кроз споровођење програма обука омладинских радника.
Нагласила сам значај омладинског рада и потенцијал који лежи у сарадњи између омладинских организација и институција. Сматрам да ће препознавање занимања омладинског радника у будућности значајно унапредити положај младих, јачање капацитета организација и у крајњем исходу, повећање запослености младих.
Сесија о инклузивном запошљавању рањивих жена и младих и ангажовање приватног сектора је отворила тему о сарадњи Националне службе за запошљавање у Србији и пословног сектора.
Вања Златковић, представница НСЗ је говорила о потребама прилагођавања захтевима тржишта рада свих теже запошљивих категорија, а законска регулатива налаже послодавцима да обезбеде радна места за особе са посебним потребама и инвалиде. Ту долази до високих трошкова које послодавци имају да би обезбедили таква радна места и потребну менторску подршку, што често узрокује одлукама послодаваца да плате казне за прекршај овог закона, уместо да запосле оваква лица. Остало је отворено питање на који начин држава планира подстиче послодавце да улажу значајна средства у обезбеђивање радног окружења за ову категорију незапослених, обзиром да немају никакве пореске олакшице или бенефите за отварање ових радних места у овом тренутку.
Гости из Албаније, представници организација цивилног сектора су у неколико дискусија истакли сличне изазове са којима се суочавају у свом раду, као и значај подршке коју је током година пружала организација ГИЗ, кроз реализацију пројеката везаних за социјално укључивање и унапређење социоекономског статуса различитих општина земаља Западног Балкана.
Резимирајући утиске са Регионалне конференције, закључујем да постоји простор за унапређење међународне сарадње и подстицање социоекономског развоја не само инклузивних категорија, него и младих који имају потребе за подршком на путу свог каријерног развоја и процесу укључивања у свет рада.
